Kako je biznis pojeo zmiju: Metal Gear Solid: Master Collection Vol. 1 recenzija

Retko kada se pri pisanju i ocenjivanju neke igre nađem u nezavidnoj situaciji ličnog konflikta. Evo takvog trenutka.

Metal Gear Solid serijal je pored igara o Zeldi, meni najdraže od svih imena u igračkoj industriji. Njegove igre su neka od najčarobnijih ostvarenja po pitanju inovacija, obraćanja pažnje na detalje i pružanje unikatnog iskustva kakvo u trenutku njihovog izlaska, niste mogli pronaći bilo gde.

Tematika franšize možda nije najsjajnije ostarila, kako se budućnost njenih dešavanja, danas zapravo odigrava u prošlosti. Ali poruke i razmišljanja kojima su ove igre golicale um igrača, smatram da će zauvek ostati snažne. S tom mišlju, ukoliko želimo da serijal ne gubi na značaju više nego što mora, važno je i da ostane aktuelan na modernim platformama. Dakle, kolekcija poput ove je nešto što treba uvek pozdraviti!

Ili je?

Ovu kolekciju mogu da posmatram na dva načina – kao igre za potpuno nove igrače koji se sa serijalom nikada nisu susretali i kao paket za okorele fanove poput mene. U zavisnosti šta ste od ova dva, nesumnjivo ćete imati potpuno različit doživljaj igrajući ove naslove.

Ako ste novajlija, sve što je potencijalno izbačeno iz igara, naravno nećete ni primetiti. Imaćete priliku da zaigrate igre na vašoj omiljenoj platformi trenutne generacije i veoma je verovatno da ćete imati donekle čudno iskustvo, s obzirom da ćete igrati igre koje su kreirale moderni gejming a danas se poprilično razlikuju od njega.

Kontrole mogu biti neobične kao i cela prezentacija, ali u krajnjoj liniji ovde dobijate jedan poprilično dobar paket nekih od najvažnijih igara serijala. Iako ga možete kupiti u tri odvojene celine, ukoliko kupite ceo paket po zbirnoj ceni ove tri, dobićete i bonus sadržaj pa tako imati na raspolaganju: prve dve originalne Metal Gear igre sa MSX2 platforme ali zato i NES verziju prve i američki nastavak Snake’s Revenge (koji nije deo glavnog serijala, već maleni ispad u vidu “spinoff” igre).

Tu su naravno i Metal Gear Solid 1, 2 i 3 koji nose podnaslove prvobitnih izdanja ali zato poseduju većinu benefita kasnijih verzija – Substance i Subsistence. A prisutni su i album sa probranim muzičkim temama, enciklopedija dešavanja, scenario za svaku od igara kao i digitalni strip.

S obzirom da je ovo tek prvi tom kolekcije, zadovoljan sam sadržajem koji pruža. A vi ukoliko želite da se po prvi put susretnete sa serijalom, ovo uopšte nije loša polazna tačka. Dalja dotezanja i poliranja, teško da bi mnogo uticala na vaše iskustvo. Sa druge strane, na moje i te kako bi!

Kao neko kome su ove igre sveti gral, osim mogućnosti da se sve zaigraju na jednom mestu, razočaran sam stanjem kolekcije u kojoj je Konami odlučio da nas “obraduje” ovaj put.

Kao prvo i verovatno najvažnije, kolekcija je zasnovana na HD izdanju starom 12 godina, koje je bilo dostupno na PlayStation 3 i Xbox 360 konzolama. U ono vreme, u pitanju su bila impresivna reizdanja, donoseći “upscale” na full HD rezoluciju u izvođenje od 60 frejmova u sekundi. Situacija sada nije promenjena, a u nekim slučajevima je i gora.

Prvi Metal Gear Solid izgleda kao nešto što se neodlučno zaglavilo između HD verzije i originalnog izdanja. Ni tamo ni ‘vamo, no pravo u nedefinisanu sredinu. I to sredinu kojom ne samo da propušta priliku da pruži oštriji prikaz slike, nego i da dočara igru kako je izgledala pre 25 godina. Bitno da je sačuvala odabir opcija u meniju na “krug”, čime nastaje potpuna konfuzija pri ulasku i izlasku u meni iz drugih PlayStation 5 prozora. Haotično.

Da ne pominjem da je izvođenje jako tromo, naročito ukoliko odaberete PAL izdanje. Ali bez obzira šta je vaš izbor, nailazićete na usporavanja koja deluju izuzetno neprirodno. Možda je to samo deo nekog retro iskustva na koje smo vremenom zaboravili?

Drugi deo ne samo da ne krije da je zvanično deo stare HD kolekcije, nego su i ove oznake ostale u menijima sa sve godinom prvog izdanja. Na svu sreću, učitavanja su brža nego što ih se ikad sećam, ali nakon ulaska u igru i shvatanja šta se dešava, poželeo sam da je učitavanje trajalo bar sekund duže, kako bih taj sekund više mogao da provedem u blagostanju neznanja.

I druga i treća igra izgledaju lošije nego u vreme prvog remastera. Boje su ispranije a svetlina tako neuravnotežena da slabije teksture dolaze do izražaja više nego ikada. Interna rezolucija renderovanja je rekao bih i dalje 720p na koji je urađen “upscale” u 1080p, ali bez obzira što nećete pronalaziti od “aliasinga” krzave ivice objekata, činjenica je da sve izgleda još manje oštro nego ranije, kako PlayStation 5 uglavnom igramo na 4K televizorima.

Mada evo koliko ljubav okorelih zaljubljenika daleko ide, kada me HD verzija boli još više zbog nedostatka jednog detalja iz originala. U jednom određenom momentu u igri, samo tu i nikad više, imate priliku da pogledate kamerom iz prvog lica u cev iz koje pršti voda. Razvojni tim je ovde, kao i u mnogim drugim situacijama, odlučio da gejmplej obogati potpuno nepotrebnom, ali za ljude koji vole takve momente – esencijalnom sitnicom. Voda bi u praktično fotorealističnom maniru prskala po kameri, u kapima klizeći niz vaš ekran. Nešto što me je fasciniralo u ono vreme a i sada kada ga se setim, ovde opet nedostaje… No, na ovaj pasus ne obraćajte previše pažnje.

Kod treće igre, nemam dodatnih zamerki koje ne bi mogle da se primene i na ostatak paketa. No bar je po pitanju funkcionalnosti, za sva tri naslova odrađen korektan posao. Korišćenje memorijske kartice kao na originalnom PlayStation-u, promena ulaza kontrolera pri jednoj od legendarnih “boss” borbi, nedostatak analognih dugmića na današnjim kontrolerima… Ne mogu da kažem da je ovde nešto propušteno da bude regulisano na pravi način.

Pa i sam meni za odabir igara i opcija je jako lepo urađen. Jeste da bih ja lično voleo da je cela kolekcija u vidu jednog velikog naslova, umesto pet manjih gde se u svaki posebno ulazi, ali ne mogu baš mnogo da cepidlačim. Opcije su jasne, prolazak kroz njih je brz i funkcionalan a način na koji su podeljene celine je generalno smislen. U tom pogledu, dobro obavljeno.

Ali kada u prvoj igri krene prerenderovana animacija rezolucije koja kao da simulira stanje pijanstva, ne bude vam svejedno. Nedostatak maksimalno ispoliranog, 4K prikaza za ove klasike, gotovo da je neoprostiva stvar. Naročito što je u pitanju kolekcija koju smo već jednom dobili a koju moramo ponovo platiti čak istu svotu novca, više od decenije kasnije.

Možda je od svega ovoga meni sugerisan dodatno loš utisak i po pitanju zvuka, ali povremeno sam zaista mislio da mi nešto nije u redu sa zvučnicima. Nekad prigušen, nekad nejasan, a nekad potpuno izostavljenih muzičkih numera, audio mi je lupio poslednji šamar pre nego što sam se u celosti osvestio i shvatio šta nam je Konami (ponovo) prodao.

Metal Gear Solid serijal je nešto o čemu mogu da pričam satima. Ali ovakva kolekcija zaslužuje da joj se recenzijom posveti pažnja koliko je i ona posvetila restauraciji legendarnih igara – gotovo ne uopšte.

U smislu modernog paketa, osim činjenice da možete da ga igrate na savremenoj platformi, ovo je veoma razočaravajuće. Ne daj Bože da se oprobate na Switch verziji čiji je frejmrejt ograničen na 30 a nekad pada i niže od toga. Neoprostivo…

Za okorele fanatike poput ovog kog upravo čitate, ova kolekcija može da dobije visoku ocenu samo zahvaljujući igrama koje u sebi sadrži. Kao proizvod dodatno uloženog truda, teško da bi dobila pa i prelaznu. Međutim, ovo su apsolutno i nepogrešivo kultni klasici koje svaki ljubitelj igara mora barem jednom u životu probati. Stoga i konačna ocena kao količnik vanvremenskog kvaliteta i otaljanog remasterizovanja. Uz naravno – večitu preporuku.

Najbolje bi bilo da odigrate stare verzije ili kolekcije… Konami nije zaslužio da mu se za sve ovo ponovo plati.

Metal Gear Solid: Master Collection Vol. 1 je dostupan za PC, PS5, PS4 i Nintendo Switch

Autor: Milan Živković

Igru ustupio: CD Media

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.