PLAY! ; PLAY! Zine

REVIEW: Far Cry Primal

This review is also available in English – Click here!

Vratimo se nazad kroz istoriju, recimo 12 hiljada godina unazad, kada su mamuti još hodali našom planetom, a našim precima svaki dan bio borba za goli život. Zvuči kao odlična tema za, recimo, survival igru iz prvog lica? Ubisoft vas je preduhitrio, jer je Far Cry Primal upravo to, igra smeštena u mezolitski period Zemlje gde u već negostoljubivom okruženju ratuju tri ljudska plemena. Vi ćete biti u ulozi Takara, pripadnika plemena Wenja, iskusnog lovca na mamute. Tokom jednog takvog lova, na prvi pogled uspešnog, vašu grupu napada ogromni sabljozubi tigar i jedva izvlačite živu glavu posle pada sa litice. Putujući dalje po pašnjacima doline Oros, Takar će saznati da su pripadnici Wenja plemena razasuti svuda po dolini i odlučuje da ih ponovo okupi kako bi se zajednički borili od istrebljenja pred naletom dva suparnička plemena.

Veliki problem igre je što dobrim delom njenog trajanja nemate nikakvu motivaciju da idete dalje, jer priče gotovo da nema. Za razliku od prethodne dve igre gde vam je cilj od samog početka jasan i gde se oseća doza panike i urgentnosti ka vašem zadatku, Primal vam samo kaže “idi okolo, skupljaj cveće, a kad si već tu pokupi i nekog sunarodnika”. Posle početne sekvence sa lovom na mamute očekivali smo da će uslediti uverljivija borba za opstanak, da će tigar aktivno nastaviti da juri za Takarom, možda čak da će protagonista morati da se bori sa glađu. Da ne naiđete na lepšu (i luđu) pripadnicu Wenja plemena, ne bi bilo direktnog pokretača dalje radnje. Ubisoft se sa ovom igrom previše uzdao u sadržaj sandbox sveta da zaokupira igrača i potpuno je propustio priliku za zanimljivim narativom. Ne možemo a da ne primetimo i solidnu dozu pozajmljivanja mehanika iz drugih igara i uopšteno recikliranja momenata iz drugih igara ovog studija. Tako, na dugme se žutom bojom ističu svi bitni objekti dok ostatak ekrana gubi saturaciju, ili zauzimanje kampova kako biste otključali deo mape. Kad već pominjemo mapu, ista je krcata sporednim zadacima i, posle određenih apgrejda, ikonicama materijala koji su vam potrebni.

primal7

Skupljanje i kraftovanje onda, svakodnevica pračoveka. Teško da ćete se nalaziti u prilici da, kada se osvrnete oko sebe, nemate šta da pokupite, uberete, ili pretvorite u ručak ili torbu. Svet igre je prebogat biljnim i životinjskim svetom, uverljivo dizajniran i poziva na istraživanje. Svaka sitnica koju možete da pokupite ili životinja koju možete da ulovite je bitna, da li za vaše preživljavanje u divljini Orosa, za napredak sela ili poboljšavanje opreme. Vaš arsenal je podložan lomljenju tokom borbe i stalno ćete morati da budete u potrazi za materijalima kako vam ne bi ponestalo oružja u sred borbe. Osećaćete se mnogo ranjivije nego u prethodnim igrama, jer ovde nećete razjarenog medveda zaustaviti tako što ćete osuti rafal iz kalašnjikova, već ćete se sa očnjacima i šapama susresti direktno, naoružani toljagom ili, u najboljem slučaju, naoštrenim kopljem. Naletaćete i na neprijateljske patrole, ali i pripadnike svog plemena koji tumaraju šumom. Sigurno najzabavniji momenti igre su oni kada dođe do organskih sukoba, bilo da leopard pojuri ka kozi koji ste pokušavali da ulovite ili se u međuplemenske sukobe umeša naročito namćorasti mamut. Igrači željni istinskog izazova mogu da ugase sve indikatore sa interfejsa i pomoći pri igranju kada Primal postaje izuzetno teška igra i zanimljivo survival iskustvo.

primal5

Životinje neće uvek morati da vas gledaju kao ručak (mada uglavnom hoće), jer ćete od plemenskog vrača učiti kako da ih pripitomite. Dotični je potpuno sumanut, a nismo mogli da se odamo utisku da smo ga već videli u prethodnim Far Cry igrama, samo pod drugim imenima. Nakon što se “okrepite” čorbom od krvi i iznutrica ko zna čega, imaćete viziju i, kao Pokahontas, naučiti da pevate bojama vetra ili kako je već išla pesma iz tog filma. Ukratko – postaćete gospodar zveri i vaš prvi pratilac će biti sova, neka vrsta praistorijskog drona kojom ćete izviđati neprijateljsku teritoriju i otkrivati ključne lokacije. Kroz igru ćete pripitomiti petnaestak životinjskih vrsta koje će se ili boriti uz vas ili će vam biti prevozno sredstvo. Fenomenalan je osećaj kada na leđima mamuta protutnjate kroz kamp suparničkog plemena, usput ih snajpujući lukom i strelom, dok vaš beli vuk tamani ostatak. Voleli bismo da je sam čin pripitomljavanja životinje bio zanimljivije rešen od postavljanje hrane i onda držanja jednog tastera da bi se životinja smirila i instant postala vaš krvožedni ljubima, ali ni ovo rešenje nije problem niti je naporno. Jedna simpatična sitnica je i mogućnost češkanja pripitomljenje životinje. Istina, poprilično je Press X to pet a doggy, ali nemoguće je odoleti igranju sa svim virtuelnim zverima.

primal6

Far Cry 3 je bio sjajan, hrabar potez Ubisofta da revitalizuje serijal i napravi sandbox igru koju rado zaigramo i posle četiri godine. Četvrta igra se oslanjala na popularnost svog prethodnika i manje-više ponudila isto iskustvo, samo dodatno rafinisano. Primal, nažalost, ne dostiže visinu svojih prethodnika iz prostog razloga što je dizajniran kao “Ubisoft: a sandbox game” sa svetom koji vapi za istraživanjem, ali plitkom pričom koja ne uspeva da vas zaintrigira i barem na kratko natera da zaboravite da suštinski igrate istu igru po treći put, samo smeštenu u kameno doba. Ne treba zaboraviti ni da se takmiči sa brojnim survival naslovima koji, istina, nemaju produkciju jednog Ubisofta, ali isto tako nude sličnu stvar za manje novca. Tako da je naša preporuka da sačekate rasprodaje i tada isprobate Primal.

 

Autor: Bojan Jovanović

Subscribe na naš YouTube za uvek najnovije video opise!