REVIEW: They Breathe

They Breathe je jedna od onih indie igara koju vredi imati u svojoj kolekciji. Igra počinje vrlo jednostavno i direktno – slika žabe koja sedi na deblu i melanholično posmatra svet oko, a i ispod, sebe. Nikakve instrukcije, opcije, meni ne postoje. Ovo nije igra koja će vam se umiljkavati i ulagivati i u njoj nećete čuti „Press W to move forward. Good job soldier! Now press…“ već će vas baciti u vrtlog i upoznati sa materijom iz neba pa u rebra. Ali upravo je to ono što igri They Breathe daje dodatni šmek, jer ipak, cilj ove igre jeste istražiti dubine ispod.

Kad ukapirate kako da pokrenete svog žapca igra počinje, a sa prvim kontaktom sa vodom ekran počinje polako da se spušta na dole, a igra će vam dati prvi i poslednji hint; pritisak na spejs će vašeg žapca naterati da uradi prsni zamah i daće mu privremeno ubrzanje, a ostalo je sve na vama.

Prvi kontakt sa drugim likovima u igri doći će u vidu dve žabe koje se dave, a potpuno prirodno osetićete potrebu da spasite pripadnike svoje vrste. Gurkanjem i ćuškanjem treba ih pomeriti do balončića vazduha koji se s vremena na vreme pojavljuju iz dubina i prilično brzo nestaju u gornjem delu ekrana. Upravo je nedostatak vazduha glavni ograničavajući faktor u igri. Ako ostanete bez istog, umrećete, a jedini način kako da znate da ste u škripcu je promena boje vašeg lika. Što više budete ostajali bez vazduha vaš žabac će od vesele svetlo zelene menjati boju u maslinasto zelenu do fatalne braonkaste. They Breathe je od A do Š urađena u minimalističkom maniru.

Dok budete procesirali deliće informacija koje vam igra deli shvatićete da nisu jedino druge žabe stanovnici dubina. Pored žabica u nevolji, tamna voda prepuna je meduza i ogromnih…. krava (?) ili losova (???) koji žele da vama i vašoj sabraći oduzmu život. Tu leži i prva teška odluka koju ćete morati da doneste. Ako probate da pobegnete od neprijatelja oni će potamaniti bespomoćne žabice, a ako budete probali da ih spasite, ugrozićete sebe. Mehurića vazduha biće sve manje i manje, a losovi će ih frenetično skupljati u pauzama pokušaja  oduzimanja vašeg malog krekećeg života.

Odziv kontrola je perfektan pa je žabac super agilan i pokretan dok je fizika takva da ćete zaista imati onaj „masnjikavi“ osećaj kretanja kroz vodu gde se predmeti zaustavljaju pod inercijom mnogo brže nego iznad. Zvuk je na nivou i sve vreme dominiraće teški i melanholično-psihotični zvuk u pozadini i prefektno dopunjuje strah od mračnih dubina dok se borite za svaki novi udah. They Breathe je fantastično nacrtan sa očiglednom inspiracijom u igri Don’t Starve što je posebno očigledno na izgledu na protivnicima.

Jedinu (recimo) zamerku koju možemo da uputimo igri je na konto njene dužine. Naime, od momenta kad se bućnete u vodu do samog kraja nema više od 20-tak minuta do najviše pola sata, pa They Breathe možete preći dok čekate da se skuva ručak. Svaki naredni minut ove igre člni da haos polako počinje da ima smisao, a otkrovenje na samom kraju će vas toliko izuti iz cipela da više ništa što ste videli u igri nećete gledati istim očima.

Da nam je neko rekao da ćemo u igri od dva dolara naći filozofski momenat o smislu života ne bismo mu verovali.  Mada, ima onaj vic o prodavcu viršli i zen budisti i „Give me one with everything“, zar ne?

Autor: Petar Vojinović