REVIEW: Hatred

Ukoliko ste ispratili prošli broj magazina PLAY!, na trinaestoj strani mogli da ste pročitate jedno od mišljenja o igri Hatred. U suštini, to mišljenje poklapa se i sa onim što je komuna rekla o naslovu, pa nama ne preostaje još puno toga novog što možemo istaći, mesec dana kasnije.

Ukratko, iako za to nema baš puno razloga, Hatred je označen kao „previše nasilna“ igra zbog radnje u kojoj glavni lik ubija nedužne ljude na ulici. Neko vreme je bio i zabranjen na Steamu, potom vraćen, a sve to je pomoglo da Destructive Creations proda veći broj kopija nego da je igra „obična“. Šta više, Hatred je bio najprodavanija igra u nedelji kada se pojavio. Slučajno ili ipak namerno, kreatori su odigrali na kartu kontroverze kako bi igračima prodali prosečan proizvod. I izgleda da im je uspelo.

Hatred je tipična izometrijska pucačina koju na engleskom zovemo „twin stick shooter“. To znači da se jednom palicom (ili tasterima na tastaturi) kontroliše glavni junak a drugom (ili mišem) nišanjenje oružja. Izvođenje je solidno ali je kretanje kamere potpuno katastrofalno i ubija bilo kakvu želju za dužim igranjem. Kada po prvi put kročite u svet ove igre, nedvosmisleno će vam biti „zabavna“. Ne toliko zbog ubijanja nedužnog stanovništva već zato što predstavlja omaž lošim ali izuzetno zabavnim akcionim igrama iz devedesetih i akcionim filmovima sa kraja osamdesetih. Zbog toga što glavni junak ima toliko loše izjave da su one zapravo dobre i zbog toga što sve odiše specifičnom atmosferom kao kada gledate slab horor film, znate šta će da se dogodi, nervirate se što glavna junakinja sama ide da ispituje mračni podrum ali i dalje gledate, jer je glupo. Takvo iskustvo donosi i Hatred. Pomaže svemu i želja programera da predstave svojevrsno „parodiranje“ sveta u kojem živimo i kritiku društva u kojem se nalazimo.

Međutim, sve to traje izuzetno kratko. Već posle prvih nekoliko nivoa sve pomenuto postaje dosadno. Baš kao što ni loš horor film ne možete da gledate duže od sat i po vremena. Akcija je repetitivna, dešavanja su slična i već smo pomenuli lošu kameru koja vas prati u stopu. Možda najgore od svega, Hatred je jednostavno prosečna igra (otuda i njena ocena). Ne događa se u njoj ništa posebno, ništa specijalno niti vredno pomena. Sa druge strane, nije ni totalna katastrofa – mračna atmosfera je tu, zanimljiva odluka da sve bude u crno belom maniru, uloženi trud tvoraca prisutan je na svakom koraku.

Kako igra ne bi bila isuviše kratka, Destructive je pribegao još jednom ne tako pohvalnom konceptu – veštački su podigli težinu igre preko svake mere, što dovodi do toga da čak i iskusniji igrači ne mogu tako lako da pređu određene misije. Na ovaj način ulažu više vremena nego što bi im inače bilo potrebno, a Hatred nije posebno dugačko ostvarenje.

Tvorci su već najavili da će se na jesen pojaviti DLC koji će doneti nekoliko novih misija a tu je i priča o nastavku, ali je pitanje koliko koncept ovog tipa može da zaživi i ostane aktuelan i za drugi deo igre.

Autor: Bogdan Diklić