Svaki ozbiljan gejmer zna da bez dobre muzike, nijedna igra se ne bi mogla nazvati kompletnim proizvodom. A osim kompletnosti, muzika pruža taj dodatni element koji omogućava da se nekako neprimetno prepustimo i u potpunosti uživimo u neku od naših omiljenih video igara.
Upravo tim povodom, evo top 3 liste omiljenih soundtracka naših cenjenih autora!
Miloš Živković
Igra: Grim Fandango (1998)
Kompozitor: Peter McConnell
Pominjanje ovog naslova vraća me u sada već davnu 1998. godinu. Vreme bezbrižnog detinjstva nekih od nas kao možda i najplodonosniji period kada je gejming svet u pitanju.
Ova igra pored sjajne priče i atmosfere kojom raspolaže, ima i vrhunsku muziku koja predstavlja kombinaciju simfonijskog orkestra, južnoameričke narodne muzike, džeza i svinga. I to se toliko dobro uklapa u svet u kome se odvija igra da je teško zamisliti bolji spoj. A istovremeno je i podjednako teško ne pomenuti je na ovakvoj top listi.
Igra: Mafia (2002)
Kompozitor: Vladimír Šimůnek
Pominjanje imena ovog naslova, nijednoj majci ne bi izmamilo osmeh na licu. Pogotovo ukoliko bi čula da njeno dete provodi sate i sate uz ovu igru. Ali jedno je sigurno – muzika bi izazvala potpuno drugačije emocije.
Sama igra je u svoje vreme činila čuda, pomerala granice i naterala mnoge na debatu. Ali ono što je u velikoj meri doprinelo svemu tome je upravo muzika. I to savršeno uklopljena u ambijent u kom se igra odvija. Od samog početka i fantastične uvodne numere koja je delo Vladimira Šimuneka, češkog kompozitora pa sve do poslednjih mini-numera. U ovoj igri sve je apsolutno savršeno!
Igra: The Last of Us (2013)
Kompozitor: Gustavo Santaolalla
Osim što je sama igra pravo malo remek-delo, njene temelje u istorijskom kulturnom nasleđu gejming industrije je posebno utvrdila i predobra muzika kompozitora Gustava Santaolale. On je svojim inspirativnim izvođenjem numera na svom malom ronrokou (instrumentu nalik na malu gitaru ili bendžo) ušao u srca mnogim fanovima postapokaliptičnih scenarija, a rekao bih i onima koji to nisu. Stil muzike koji je plasirao kroz ovu igru i dalje je nadaleko prepoznatljiv i prepričavan.
Nikola Aksentijević
Igra: The Witcher 3: Wild Hunt (2015)
Kompozitori: Marcin Przybyłowicz, Mikołaj Stroiński
Pretežno, TW3 se smatra jednom od najboljih igara ikada napravljenih, međutim kada pomislim na to šta mi je jedna od prvih asocijacija na ovu igru, to bi bila muzika. Generalna imerzija, i možda moj afinitet prema onom odličnom blendu slovenske etno muzike sa nekim modernijim ambijentalnim zvukom, pa i miksturama sa keltskim motivima. Svaka numera se savršeno uklapa u ono što se događa na ekranu, kao i na okruženje u kojem se nalazite, bilo da su to neki od glavnih regiona ili poprišta neke od odličnih ekspanzija.
Igra: Hades (2018)
Kompozitor: Darren Korb
Daren Korb je suvi genije. Dok on i Ešli Baret apsolutno briljiraju sa svakom igrom kojom nas je Supergiant blagoslovio, Hades je verovatno kulminacija svih kreativnih ideja koje su se provlačile kroz prethodne igre. Muzika definitivno predstavlja jedan od glavnih identiteta igre, koju krase mediteranski ritmovi u roguelite ruhu. Atmosfera koju ova zvučna podloga stvara toliko doprinosi na maestralnom igračkom iskustvu da je jedan od glavnih motivatora da nastavite sa još jednim pokušajem upravo opšti osećaj ludila i borbe koju muzika ovde doprinosi, dok istovremeno srceparajuće lomi u svojim tišim karakternim segmentima.
Igra: Persona 5 (2016)
Kompozitor: Shoji Meguro
Ovo je verovatno najveće iznenađenje na ovoj listi, a možda i ne. Mada, ovde je bitno napomenuti da je Persona 5 jako, jako, JAKO… dugačka igra, sa vrlo lakih 100+ sati uloženih ako želite da iscedite njenu proširenu Royal verziju. Iako se ne diči nekim vanserijskim revolucionarnim gejmplejom i svodi se na i dalje jako dobar, iako jednostavan, JRPG potezni borbeni sistem, to i nije poenta. Ovde je dostignuće potpuna sinteza vizuelnog stila sa zvučnom podlogom koja je toliko raznovrsna, šetajući se sve od pop balada, preko city funka pa sve do swing džeza, i pokriva toliko veliki broj situacija, likova, pesama i ponajviše odiše životom i originalnošću u skoro svakoj numeri. Iako ćete pojedine numere čuti na desetine puta, one ostaju interesantne kao i prvog puta, i čine možda potencijalnu zasićenost borbom u kasnijim delovima igre toliko neprimetnom da ćete jedva čekati da čujete taj „Take Over“ da oplajvazi sa svojim saksofonima i gitarama.
Milan Živković
Video igre kao izvor nepresušne zabave i ideja, moj su apsolutni favorit kada je reč o pasijama. Razlog je jednostavan i suštinski leži u činjenici da interaktivna zabava ujedinjuje tako mnogo vidova umetnosti u jedan interaktivni paket, da se malo šta može meriti sa tako nečim.
Ovaj put, naš urednik preda mnom postavlja jedan izuzetno težak zadatak. Da muziku kao sastavni deo video igara, izdvojim, analiziram i osvrćući se na sopstvenu, vrtoglavo dugačku igračku istoriju, navedem najbolje tri muzičke podloge koje sam ikada doživeo u nekoj video igri. Bože pomozi.
Ovo je ipak poprilično nedostižan podvig, pa ću se odmah ograditi. Iako biram tri igre (uz malo varanja), ovakva lista ne oslikava realno stanje mog mišljenja. Previše je naslova da bih izbor suzio na samo tri. Ali evo šta Milanu prvo pada na pamet, kada se govori o muzici iz video igara.
Igra: Bravely Default (2012)
Kompozitori: Revo, Linked Horizon
Možda upravo i najbolja muzička podloga koju sam u životu imao zadovoljstvo da kroz igranje doživim, potiče iz jednog neočekivanog izvora. 3DS prenosna konzola i JRPG Bravely Default. Ne samo da je na muzici radio japanski genijalac Revo u svom razuzdanom sastavu “Linked Horizon”, već je i ova neoprostivo fantastična muzika nesvakidašnje dobro implementirana u samu igru.
Osim što svaki od likova ima svoje prepoznatljive numere, vođene jednim od četiri vrlo pametno odabrana instrumenta, način na koji muzika oživljava sam svet i podiže veličanstvenost jednom naslovu nešto jednostavnije grafike, apsolutno je neverovatno. Kroz muziku sam proživeo jednu od najemotivnijih pustolovina, jednu od najvećih izdaja i finale koje me je raspametilo.
U borbi protiv poslednjeg neprijatelja, muzičkom temom koja prikladno nosi naziv “zmija koja proždire horizont”, frula, saksofon, harmonika i violina, nadjačavaju “zmiju” i najveće zlo temama koje su vam desetinama sati pre toga već neizbrisivo ostale urezane u srcu. To su momenti kada suze ne klize niz obraze, već pršte iz očiju (izvinite na otrcanosti).
U skladu sa ovim, igra koju smatram toliko srodnom već pomenutoj, jeste Octopath Traveler. Iako suštinski različite, ove dve igre za mene predstavljaju svojevrsnu celinu pa ih i sam povremeno mešam u glavi. A razlog ovome bi mogao biti upravo u muzičkoj podlozi. Ukoliko zatvorite oči i poslušate ovaj album, siguran sam da će vas svaka od tema uspešno provesti kroz sve lokacije koje igra može da ponudi. Nepogrešivo ćete osetiti note dolina i visokih planinskih vrhova, znajući o čemu pesma peva, bez i da ikad pročitate njen naslov. Jedinstveni komplet koji proglašavam celinom, jedna duša na dve igre – Bravely Default i Octopath Traveler i neponovljivo dobra muzika. Ako bih apsolutno morao da odaberem igre sa omiljenom mi muzikom, to bi verovatno bile ove dve.
Igra: Banjo-Kazooie (1998)
Kompozitor: Grant Kirkhope
Na drugom mestu, naveo bih daleko jednostavniji album na izuzetno ograničenom hardveru, ali zato besprekorno remek-delo. Grant Kirkhop je izveo pravo čudo sa Banjo-Kazooie na Nintendo 64 platformi. Svaka od kompozicija je savršena, dinamika besprekorna a prezentacija kojom se muzičke teme transformišu u zavisnosti od situacije, bila je u svakom pogledu ispred svog vremena. Obožavam ovaj album i već sam se previše raspisao zato hajde da produžimo i do trećeg odabira…
Igra: The Legend of Zelda: A Link Between Worlds (2013)
Kompozitor: Ryo Nagamatsu
Serijal igara o Legendi o Zeldi, “pršti” od dobrih numera. Ali jednu igru bih izdvojio kao lični favorit. A Link Between Worlds, još jedna 3DS igra koja iz nekog razloga ima toliko dobru muzičku podlogu da se prosto osećate kao da ste ostali dužni koji dinar više, kada ste igru kupili za punu cenu.
Osim što je svaka numera sjajna, igra totalno nonšalantno plasira desetine sjajnih tema koje možete slušati u krčmi u izvođenju dueta – frulaša i gitariste. Provodio sam bukvalno sate slušajući ovaj sjajni dvojac, dodatno impresioniran činjenicom da ukoliko prekinete jednog u izvođenju, onaj drugi može sam da nastavi, s obzirom da su u pitanju dve nezavisne trake koje se preklapaju.
Reče urednik “budi kratak” a ja ovako nepoštenom zadatku da suzim izbor na tri naslova, odgovorih nepošteno dugačkim tekstom, kojim sam ipak tek “čačnuo” samo delić muzike koju sam zavoleo u brojnim naslovima… Mislim da će mi trebati posebna rubrika u narednih deset izdanja časopisa, da bismo se pošteno ispričali na ovu temu.
Miloš Hetlerović
Igra: Wipeout 2097 (1996)
Kompozitori: Tim Wright, razni
Ovo je prvi put da sam zapravo veliku pažnju obratio na sam soundtrack u igri, a razlog tome je bio što on zapravo i nije bio originalan. Kako bi nas uveli u svet ekstremno brzog futurističkog trkanja ljudi iz Sonija su odlučili da plate numere od u tom momentu najpopularnijih bendova i umetnika elektronske muzike. Tako smo imali prilike da slušamo Prodigy, Future Sound of London, The Chemical Brothers, Underworld i druge dok se trkamo što je bilo odlično za doživljaj. S obzirom da su u tim vremenima pesme bile nasnimljene kao audio trekovi na CD (osim prvog koji je bio data, to jest sama igra), sećam se da sam često disk sa PlayStationa samo ubacivao u CD plejer i muziku slušao čak i bez igre.
Igra: Quake (1996)
Kompozitori: Trent Reznor, Nine Inch Nails
Retko se dešava da muziku za bilo koju igru radi ciljano poznati bend a da se onda cela njihova ikonografija preslika i na sam dizajn igre. Upravo to se desilo sa Trent Razorovim Nine Inch Nails i originalnim Quake – ne samo što su uradili muzičku podlogu za igru koja je prosto fenomenalna nego i sam Quake obiluje referencama na Nine Inch Nails i njihov vizuelni stil. Na kraju krajeva pa i jedno od bitnijih oružja u igri je Nailgun!
Igra: Journey (2012)
Kompozitor: Austin Wintory
Specifičnost igre kao što je Journey jeste da ne postoji dijalog koji bi vas uvlačio u priču, pa zato muzika mora tu da preuzme veliki deo posla na sebe, a u ovoj igri to radi prosto fenomenalno. Nije ni čudo što je upravo soundtrack iz Journey bio prvi iz video igre nominovan za Gremi nagradu!
Stefan Mitov Radojičić
Igre: Persona serijal
Kompozitori: Razni
Persona serijal igara je jedini koji kontinualno i uvek donosi samo fenomenalnu originalnu muziku iz igre u igru. Čak i spin-off naslovi ne popuštaju sa dobrim melodijama. Na to možemo dodati da, iako ima prepoznatljiv zvučni stil, svaka igra ima i dalje neku svoju jedinstvenu temu. Ovo je jedini serijal čiji celokupni soundtrack od nekoliko sati mogu slušati iznova i iznova.
Igra: Rebel Galaxy (2015)
Kompozitori: Blues Saraceno, Nick Nolan, The Blue News, Abbas Premjee
Možda čudan izbor ali ovo je takođe veoma čudan stil muzike koju igra propagira. Naime uz pomoć ovog naslova sam saznao i zavoleo ceo Dark Country žanr muzike. A numere koje su izabrane za ovaj naslov su toliko dobre da nećete moći da pobegnete iz borbe kada krene muzika, te ćete morati da se vratite i ispunite svoju dužnost i pobedite koliko god da je protivnik opasan. Plus u drugim momentima savršeno prenosi taj neki ”svemirski kamiondžija vajb”.
Igre: Doom i Doom Eternal (2016, 2020)
Kompozitor: Mick Gordon
U Doom 2016 muzika je dovedena do savršenstva za ovaj legendarni serijal. U Eternal je onoliko savršena koliko vi možete brzo, agresivno i krvavo da uništavate sve demone na ekranu. Nivo kvaliteta muzike koja može da vas dovede u mod za ovako agresivno uništavanje demona je doživelo svoj maksimalni nivo sa ovim soundtrack-om.
Nikola Savić
Igre: Crash Bandicoot 1,2,3 (1996, 1997, 1998)
Kompozitor: Josh Mancell
Ništa me toliko momentalno ne oraspoloži i izmami osmeh kao kad čujem kultne muzičke teme iz Crash Bandicoot igara. U pitanju su vesele, šašave i ritmične numere zbog kojih nekako ne mogu da se iznerviram ni kada po 568. put poginem na istom mestu na nivou koji ne mogu da pređem već peti dan.
Igra: Arcanum: Of Steamworks and Magick Obscura (2001)
Kompozitor: Ben Houge
Za razliku od većine RPG klasika gde dominiraju moćne, epske kompozicije koje izvodi simfonijski orkestar, muzička podloga u Arcanum-u je sastavljena isključivo od dela koje izvodi gudački kvartet. Kompozicije su dramatične i intenzivne, ali imaju i određenu setnu, melanholičnu notu. Definitivno je u pitanju jedinstveni soundtrack koji budi specifična osećanja.
Igra: Divine Divinity (2002)
Kompozitor: Kirill Pokrovsky
Maestralni gospodin Kiril je glavni razlog zašto sam se zaljubio u Larian više od 20 godina pre njihovog uspeha sa Baldur’s Gate 3. Njegov talenat i kreativnost su se iskazali u sjajnom spoju elemenata slovenskog folklora i klasične zapadne epske muzike. Svaka njegova numera priča posebnu priču. Jedna od retkih poznatih ličnosti zbog koje sam zaplakao kada je prerano preminuo 2015. godine. Napustio nas je veliki umetnik.
Igor Totić
Ovo je jedan od najtežih zadataka koje sam dobio od našeg dragog urednika. Muzika je vrlo individualna stvar, ali u video igrama je izuzetno bitna jer ili doprinosi priči ili direktno gejmpleju. Naravno, pored muzike i audio dizajn je krucijalan u doprinosu imerzije i zabave kao i sveukupnog kvaliteta. Podelio bih ove liste na tri kategorije: najbolja muzika pravljena isključivo za igru, muzika raznih umetnika iskorišćena u igri i audio dizajn kao posebnu kategoriju.
Muzika pravljena isključivo za igru
Igre: Doom 3, Doom i Doom Eternal (2004, 2016, 2020)
Kompozitori: Ed Lima, Mick Gordon
Mick Gordon je apsolutni majstor imerzije i kvalitetne muzike. Dokazao je da teški zvuk pripada ovom serijalu i koliko doprinosi akciji i adrenalinu. Svaka nota vas ubacuje u mod kidanja i cepanja demona i ni u jednom momentu nećete osetiti da je muzika sporedna ili samo u pozadini. Mick je uspeo da od muzike tokom igre napravi vašeg saigrača. Muzika u Doom 3, iako je Mick nije radio, imala je malu nesaglasnost između intro muzike i ostatka igre, ali je i dalje ikonična intro numera praćena atmosferičnim horor temama.
Igre: Final Fantasy 7 i remake (1997, 2020)
Kompozitori: Nobuo Uematsu, Masashi Hamauzu, Mitsuto Suzuki
Još jedan maestro muzike za video igre, Nobuo Uematsu je ključni deo svake Final Fantasy igre. Iako je radio muziku za većinu nastavaka, Final Fantasy 7 je, po mom mišljenju, njegov magnum opus. Svaka numera je nezaboravna od česte muzike tokom bitaka do One Winged Angel bitke pri kraju igre. Ne poznajem nijednog ljubitelja video igara da ne ume da pevuši barem neku melodiju iz ove igre jer su toliko nezaboravne.
Igre: Portal i Portal 2 (2007, 2011)
Kompozitori: Kelly Bailey, Mike Morasky
Malo čudan izbor, ali Portali su imali sjajnu muziku. Muzika nije česta tokom igre, ali se javljala tačno u momentima kad je bila potrebna. Kombinacija urgencije sa sintisajzerima koji vrlo jasno opisuju gde se nalazite, protiv koga se borite i generalnu atmosferu, je maestralno tajmovana i komponovana. Ceo Half-Life serijal takođe ima sličan pristup muzici gde je uključuju kada je to najbitnije i kada je nećete zaboraviti.
Muzika raznih umetnika
Igre: GTA serijal
Ne poznajem nikoga ko nema svoju omiljenu radio stanicu u bilo kom GTA nastavku. Ako izuzmemo radio stanice razgovornog karaktera, sve ostale su prepune muzike za svaki ukus i za svaku priliku. Dinamično možete da menjate stanice u bilo kom momentu, ali će vam (u većini delova) igra sama prebaciti na radio stanicu ili pesmu koja ima direktno vezan kontekst sa trenutnom misijom. Ovo nam govori da je svaka pesma izabrana sa popriličnom pažnjom. Čini mi se da će tako biti i u šestici.
Igra: Cyberpunk 2077
Okej ovo je malo varanje, jer je mešavina i prve kategorije. Iako je dosta kompozicija od Marcina Przybyłowicza, razni umetnici su učestvovali u oživljavanju ove igre kao što su Grimes, Refused i drugi. Iste argumente imam kao za GTA serijal, samo što se izdvaja po specifičnim pesmama koje su komponovane za igru ali mogu i samostalno da stoje na svojim nogama.
Igra: Vampire: The Masquerade: Bloodlines
Ovo je isključivo lični izbor i jedan od momenata kad sam apsolutno krenuo da obraćam pažnju na muziku u video igrama. Atmosferičan početak u Santa Monika delu se seče jakom muzikom u klubu The Asylum. Tu kreće Isolated od Chiasm i igra dobija potpuno novi gotičarski vajb. Naravno tu su Ministry, Lacuna Coil, Die My Darling, Tiamat i drugi zbog kojih sam razmišljao da stavim crnu senku na oči, probušim usnu i ubacim lažne očnjake. Nadam se da će i nastavak imati ovaj pristup muzici.
Ostali: Tony Hawk Pro Skater 2, Far Cry serijal, Bioshock Infinite, Burnout serijal.
Audio dizajn
Igra: Hellblade: Senua’s Sacrifice
Igra koju ja nazivam apsolutnom imerzijom. Iako kratka, igra koristi svaku moguću (tada dostupnu) tehnologiju zvuka da vam dočara kroz šta prolaze ljudi sa psihozom i na sve to da održe balans sa pričom i gejmplejom. Ja nisam iskusio ništa ovako slično ni u jednoj drugoj igri koju sam igrao. Svaki zvučni efekat, svaki glas, svako pucketanje je bitno kako za priču tako i za vašu imerziju i igra se izuzetno trudi da vam dočara sve. Hellblade je jedina igra sa spiska za koju kažem da može da se igra isključivo sa slušalicama, jer na zvučnicima gubi poentu.
Igre: Dead Space 1 i 2
Naravno da će neka horor igra biti na ovom spisku jer je audio dizajn jedan od bitnih momenta prikazivanje atmosfere. I retko koja horor igra radi to bolje od Dead Space. U najtišim momentima čujete samo svoje korake, disanje i škripu metala u muku svemira, a u najglasnijim čujete svako lomljenje kostiju, deformaciju tela i grotesknu abominaciju koja vam čupa kičmu. Iako je Dead Space odlična igra, ne bi bila ni približno voljena da se nije poklonilo ovoliko pažnje na audio dizajn.
Igre: Battlefield serijal
Još od prve igre, audio dizajn je bio vrlo bitna stavka i krucijalni momenat za uspeh ove igre. Sa svakom iteracijom, zvuk svakog oružja, svakog vozila i svake eksplozije je bio sve realniji. Po mom mišljenju, kulminaciju su dostigli sa Battlefield 1 gde su uspeli da dočaraju osećaj rovovske bitke. Pored sjajne grafike, zvuk je dočarao blato, krv, patnju koja se odvija oko vas ili negde dalje na mapi. Ovim se diči singlplejer kampanja, ali ono što je fascinantno je to što su isto uspeli i u multiplejeru. Šteta što su ispustili loptu sa poslednjim nastavkom.
Ostali: Destiny serijal, Returnal, Mass Effect, Ghost of Tsushima, Metal Gear serijal, The Last of Us serijal.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.
