PLAY! ; PLAY! Zine

REVIEW: Moonlighter

Ovaj tekst je originalno izašao u junskom broju časopisa Play!Zine, koji možete besplatno preuzeti na ovom linku.

Gledam tako video snimak u kom razvojni tim ove igre govori o značenju imena, i kako Moonlighter simbolizuje smenu dana i noći, bla bla… Ne! To nije objašnjenje koje za mene pije vodu. Ovako ja to zamišljam…

Sigurno vam se desilo da, igrajući neki RPG, uđete u prodavnicu i listajući kroz inventar naletite na Mesečev Upaljač. Ne, ne postoji takva stvar, ovo je samo primer. Mesečev Upaljač kao predmet koji niste videli nigde u igri ili jeste tek negde pred kraj pored najopasnijih protivnika, u nepristupačnim krajevima mape. Pitanje koje se tad bez greške nameće je – čekaj malo, kako je ovaj matori, sedobradi prodavac došao u posed ovako skupe i moćne relikvije?! E pa igra Moonlighter želi da odgovori na ovo pitanje.

Taj sedobradi prodavac više nije sa nama, ali zato je tu njegov sin koji je nasledio trgovinu. I sve bi bilo dosadno i uobičajeno, da sin nije nasledio osobinu koju ima svaki protagonista zeldanolikih naslova. Želju za pustolovinom! I dok danju vodi svoju malu prodavnicu, noću ne ide do dobavljača, uvoznika ili proizvođača – ne. Ono gde ga put vodi jeste pravo u srce opasnih nivoa i tamnica, u potrazi za onim stvarima kojima će proširiti svoju trgovačku ponudu.

Originalna ideja, moram da bez ustezanja priznam. I to ne samo da je originalna već je i ceo koncept veoma zabavan. Iako i danju možete posećivati tamnice, kojih inače ima pet, noću je plen mnogo bogatiji. Prva vrata koja vode u tamnicu, čuvaju najlakšu od svih. Druga je dosta teža, a treća već ozbiljno zaguljena. O četvrtoj da ne govorimo, dok peta… Zapravo niko nikada i nije uspeo da otvori njena vrata. Trunka misterije na i ovako zanimljivu mehaniku? Odobravam!

Težina igre je nemilosrdna i predstavljena je kroz kombinaciju “roguelike” i “dungeon crawler” mehanike. Nivoi se svaki put generišu ispočetka, a ukoliko poginete, gubite sve što ste skupili osim stvari iz najužeg, ličnog inventara. Kroz neke sobe možete protrčati i bez borbe, ali će većina zahtevati da ih očistite od protivnika.

Akcija dosta podseća na neki od 2D Zelda naslova. A ni “it’s dangerous to go alone” replika sa početka ne krije odakle igra vuče svoju inspiraciju. Mada, inspirisana Zeldom ili ne, akcija u igri je zaista zabavna. Budite sigurni da ćete promeniti dosta oružja na svom putu. Skoro upola od onoliko puta koliko ćete poginuti, još jednom naučivši bitnu lekciju o važnosti pažljivog prolaska kroz tamnice. Ne zovu ih “dungeon crawleri” za džabe. Puzi, Milane!

Ono gde nekako uspeva da “pobegne” polovina zabave u Moonlighter, jeste u drugom delu gejmpleja – vođenju trgovine. Prodavnicu možete ulepšavati, proširivati, a nakon što postavite stvari u prodaju, ono što je važno jeste da pomno posmatrate reakcije kupaca. Da li sa negodovanjem odustaju od kupovine ili sa ushićenjem grabe predmet, sugerisaće kako dalje nastaviti sa cenama. Podizanje i spuštanje cenovnika, podsetilo me je na vođenje neke male berze.

Ali sve ovo je samo kostur dešavanja u igri. Novac koji zaradite prodajom mukotrpno stečenog blaga, ukoliko vam neki lopov ne ukrade najskuplji predmet u prodavnici, ulagaćete ne samo u biznis već i nova oružja, ali i nove gradske institucije gde možete da ojačate lika, ali i na brži način i bez rizika nabavite blago iz opasnih tamnica.

I dok sve ovo zvuči zabavno, jer i jeste zabavno, element koji pomaže kvalitetnom gejmpleju da izađe na videlo, jeste svakako izuzetno simpatična retro grafika. Svet je predstavljen onom novokomponovanom indie karikom između 8 i 16 bita, ali izuzetno detaljno i puno života. Iako ovo na neki način jeste simplistički prikaz, igra obiluje dobrim animacijama likova i okoline, što nas tera da se divimo pikselizovanoj grafici.

Dobro, izbegavao sam do sada da to kažem ali – igra preslatko izgleda. Možda sam neopravdano mišljenja da jedan ozbiljan muškarac treba da izbegava da tu reč koristi kao pridev kada o nečemu govori, ali čemu okolišanje kada je to ovoliko evidentno. Moonlighter izgleda preslatko. Eto, rekao sam.

Ni zvuk mnogo ne zaostaje, moram u istom dahu napomenuti. Na polju gde je ceo utisak mogao da se zabrlja, muzika pa ni zvučni efekti ne razočaravaju. Po tom pitanju, nema se mnogo toga reći osim – kvalitet je prisutan, baš onako kako je to potrebno.

Moonlighter je naslov gde se kao jedine mane ističu iznenadni skokovi u težini i ona bolna frustracija kada shvatite da igru prosto niste dovoljno dugo igrali da biste mogli da očekujete neki značajan progres – ne daj Bože prelazak iste. Poneki bag jeste prisutan, ali ne u dovoljnoj meri da biste mogli opravdano da krivite grešku u kodu igre za svoj neslavni kraj u dubinama tamnice, dok se vredni sadržaj vaših džepova prosipa u nepovrat… Mada, ko sam ja da vas u tome sprečavam. Igrajte, sakupite, prodajte i zaradite i ne zaboravite da zatvorite prodavnicu. Sedobradi starac vam nikada ne bi oprostio, ukrade li neko legendarni Mesečev Upaljač. Koji, nažalost, još uvek ne postoji.

AUTOR: Milan Živković

Igru za potrebe opisa ustupio Evolve

Moonlighter

Moonlighter
8.9

89

8.9 /10

Za:

  • Preslatka grafika.
  • Gomila sadržaja.
  • I zabavnog menadžmenta.

Protiv:

  • Frustrirajuća težina.
  • A ponekad i tempo.

Subscribe na naš YouTube za uvek najnovije video opise!