Opisi

REVIEW: My Time at Portia

Ovaj tekst je originalno izašao u februarskom 123. broju časopisa Play!Zine, koji možete besplatno preuzeti na ovom linku.

Nakon izlaska veoma popularnog Stardew Valley, kako je vreme prolazilo, izašlo je dosta, najblaže rečeno, klonova ovog naslova. Ipak, My Time at Portia, kao jedan Kickstarter projekat koji je se pojavio krajem 2017. godine, pokušava da uvede neku inovaciju ili makar drugačiji pristup svemu. Na prvi pogled, ako zanemarimo drastičnu razliku u vizuelnom stilu, igra u svim ostalim segmentima deluje kao jedan SV klon, dok ipak to nije slučaj i uspeva da se otrgne malo od šablona koji je popularan indie hit postavio.

Prvenstveno, My Time at Portia vas postavlja u ulogu graditelja. Ne, vaša primarna uloga nije uzgajanje tone biljaka, mada možete se i time baviti. Ono što ovde ipak predstavlja veoma bitnu stavku jeste da ste vi bačeni u jedan, potencijalno post-apokaliptični, svet gde je većina čovečanstva zaboravila kako smo se pouništavali ratovima. Na vama je da preuzmete radionicu svog oca, dolazeći u maleni gradić zvan Portia i njegovu okolinu, te da povratite slavu vašeg oca kao najboljeg graditelja. Upoznaćete dosta likova, uglavnom meštana regiona u kojem obitavate, i primetiti da Portia ima jedan znatno više linearaniji stepen progresije. Igra poseduje glavni narativni zaplet, kroz koji ćete otključavati nove stvari za izgradnju, regione i nove mehanike, malo spuštajući iluziju sandbox elementa, koji je ipak postoji ako želite tako da igrate.

Ono što se da primetiti kod ove igre jeste njen veoma zanimljiv i zabavan pristup izgradnji određenih stvari. U dvorištu vaše radionice, posedovaćete takozvanu stanicu za sklapanje. U toj stanici kada unesete jednu od brojnih šema za izgradnju različitih stvari iz vaše knjižice, ispred vas će se iscrtati poluprovidan oblik te konstrukcije. Kako budete dodavali potrebne delove u vašu konstrukciju, tako će se i oni dodavati u „assembly station“, pa ćete imati veoma lep prikaz napretka u izgradnji vaših izuma. U jednom momentu gradićete stvari koje su velike kao neke zgrade, različite liftove, mostove, čak i automobil, sve to u cilju napretka Portia gradića i zadataka koje vam esnaf graditelja ili gradonačelnik zadaju.

Pored te glavne zanimacije, uživaćete i u skupljanju resursa, nečemu što može da nekom bude dosadno, ali ovde je jako lepo animirano, kao i rudarenju po lokalnim, opasnim ili ne tako strašnim rudnicima, u potrazi ne samo za mineralima, već i za relikvijama sveta pre ratova. Relikvije možete dati Crkvi Svetlosti, koja će ih rado uništiti kao oruđe zla i dati vam raznorazno semenje da posejete u svojoj bašti, dok imate i opciju otići u Istraživački centar koji će ih rado pretvoriti u šemu za izgradnju nečega korisnog (znatno bolja opcija). Igra poseduje i borbeni sistem, kao i sistem iskustvenih poena, koji su oba realizovana na nekom bazičnom nivou koji ipak nije nezadovoljavajuć i vrši svoju ulogu. Borba je realizovana kroz jednostavne a la Dark Souls roll pokrete i obične hack ’n’ slash udarce, pa ćete ipak imati zabavu donekle kod, nažalost ne tako velikog broja različitih borbenih instanci na mapi, dok iskustvene poene imate da ulažete u tri različite kategorije koje se bave borbom, sakupljanjem resursa i socijalnim interakcijama.

Portia uz sav ovaj, najblaže rečeno, masivan sadržaj, gde će vam prelazak glavne priče potrajati makar tridesetak pa i do pedeset sati, nudi i pregršt mini igara, te raznih sporednih questova i sitnih aktivnosti na kalendaru. Za prelazak svih sporednih questova uz glavnu priču koja će vam otključati samo ono najbitnije za izgradnju i od mehanika, trebaće vam makar osamdeset do sto sati, što je veoma impresivna količina sadržaja za ovako jedan indie studio koji izbacuje igru godinu dana nakon objavljivanja Early Accessa. Mini igara postoji oko desetak, uključujući stvari kao što su sparing, pikado, igranje lasom, poveži pet itd. Takođe, moći ćete da prelep krajolik, ne tako malog otvorenog sveta oko gradića, prelazite kako malim autobusima koje napravite, tako i na raznim konjima, lamama, pa čak i skoro najavljenom letećem prevoznom sredstvu.  I uz sve to dodajte i naravno pregršt opcija za dekoraciju vašeg parčeta zemlje, kuće i imanja generalno, od kojih čak i neki pružaju dodatak vašim sposobnostima kao što su health i energija.

Igra ima veoma specifičan stil koji nekako vuče na čudan miks Ghiblijevih filmova, Harvest Moon i Stardew Valley igara, sa čak i daškom Legend of Zelda fazona u svemu tome. Imaćete priliku da skakućete, jašete, letite, pričate i borite se po veoma lepo dizajniranom, osrednje velikom svetu oko vas. Igra poseduje nekoliko različitih okruženja, i dok su sva lepo dizajnirana i dalje ima nekih veoma čudnih mutnjikavih tekstura koje nekad iskoče tu i tamo. Boje nekad umeju biti bleđe nego što bi to bilo poželjno, ali se i dalje vizuelni stil igre ističe svojim nekako polovično slatkim i bezopasnim dizajnom, što može neke odbiti, jer deluje kao da je razvojni tim imao i mlađu populaciju u uvidu. Ipak, igra može biti nekad nešto mračnija, a sama priča, iako repetitivna u smislu da se od vas konkretno samo traži da gradite nove stvari i progresirate kroz istu, ipak daje dovoljno povoda da nastavite jer nije loše napisana.

Igra ne pati od bagova gotovo uopšte, sa pokojim sitnijim na nekim mestima, dok je optimizacija sasvim fino odrađena. Doduše, možda će predstaviti problem na nekim starijim mašinama, uprkos svom malo više simplističkom stilu. Takođe, Portia ipak može izmoriti neke i postati ponavljajuća igra, zbog svoje čudne crafting mehanike. Kako ćete morati da kuvate i topite i sečete različite minerale, drva i slično da biste kreirali resurse i delove potrebne za vaše konstrukcije, za sve to ćete morati da koristite različite testere, pećnice i druge radne stanice. Nažalost, pripremanje tih resursa u njima će potrajati veoma često satima, a ponekad i danima (in-game, naravno), zavisno koliko resursa obrađujete. Kako budete sve vaše resurse stavili na obradu, zateći ćete sebe bez mnogo toga interesantnog da radite osim mini igara i socijalnih interakcija, dok čekate da vreme prođe da biste mogli da pokupite obrađene materijale. Ovo postaje sve više i više izraženo kako igra odmiče, doduše kasnije ćete moći da nađete bolje oruđe za obradu koje će vam u nekoj meri smanjiti vreme čekanja.

Ipak, na kraju svega, My Time at Portia je jedan skriveni dragulj na Steamu već na samom startu 2019. godine, koji će vas definitivno oduševiti ako ste iole bili zadovoljni igrama kao što je Stardew Valley. Uz svoj originalni pristup nekim stvarima, prelepim 3D okruženjem i otvorenim svetom, kao i zanimljivim sistemom progresije, uprkos repetitivnim momentima, može pružiti masu i masu sati čiste zabave, uz fer cenu cenu za koju se nudi.

AUTOR: Nikola Aksentijević

Igru za potrebe opisa ustupio Team17

My Time at Portia

8.5

85

8.5/10

Za:

  • Zabavan sistem sklapanja vaših konstrukcija.
  • Prelep otvoren svet.
  • Tona sadržaja i različitih stvari za zabavu.

Protiv:

  • Repetitivan i dosadan crafting sistem resursa.
  • Mediokritetan borbeni sistem.
Comments

Najpopularnije vesti nedelje

Play!Zine - preko 12 godina potpuno besplatan profesionalni gejming časopis na srpskom jeziku. Svakog meseca u digitalnom PDF formatu na preko 100 strana očekuju Vas opisi aktuelnih igara, intervjui, editorijali, recenzije hardvera, novosti sa domaće scene i brojne druge zanimljivosti iz sveta gejminga. A dok čekate novi broj časopisa, tu je i naš sajt - www.play.co.rs , gde vas svakodnevno obaveštavamo o svim aktuelnostima, novostima i zanimljivostima iz industrije video-igara. Naš moto je profesionalnost i posvećenost istraživanju, kako bi za vas doneli uvek najinteresantnije i dobro informisane vesti. Želimo dobrodošlicu svim starim i novim fanovima!

O nama:

PLAY! Zine

Adresa redakcije:

Vele Nigrinove 2/1
Beograd

Kontakt:
redakcija@play-zine.com

Play!Zine 2006-2019

To Top